Ladovina

Ovih paklenih letnjih dana naišao sam na naslov: "Na Štrandu i bazenima jedini spas od vreline u Novom Sadu". Ovakve i druge slične poruke građanima Novog Sada mediji ponavljaju kao mantru. Zašto, i da li uopšte ovaj nesnosni požar možemo gasiti jedino gnjuranjem pod vodu?

Savremeni gradovi predstavljaju "ostrva vreline" (Urban heat islands)

Gde nam je sve postalo toliko pakleno toplo? Za one koji tokom leta sve češće samo beže iz jednog u drugo klimatizovano utočište snižavajući pritom termostat “da brže oladi”, najveći šok su svakako ulice grada.
Nesumnjivo je da letnje vrućine i na ovim prostorima postaju sve češće i žešće, što potvrđuju i brojni oboreni rekordi tokom poslednje decenije. Ne zalazeći ovom prilikom u globalne promene klime, njene uzroke i pravce, koliko zapravo mi sami utičemo na klimu našeg najbližeg okruženja?

Najbolji pokazatelj promena klime u gradu u odnosu na okolne ruralne i prirodne predele je temperatura iznad tla (1,5-2 m). Noću, razlika u ovoj temperaturi u velikim gradovima i susednom, okolnom području može biti i 12 stepeni! Glavni uzroci pojave takvih “urbanih ostrva vreline” (urban heat islands) su sasvim očigledni - na prvom mestu manjak zelenila, zatim materijali koji se koriste za gradnju u urbanim sredinama (beton, asfalt, čelik i dr), organizacija prostora (visoke zgrade, tesne ulice), veštački izvori toplote i brojni drugi. Sve navedene uzroke proizvodimo mi sami, ali isto tako možemo i da ih uklonimo ili svedemo na manju, podnošljivu meru.

Umesto da bežimo od problema i toplote, i požar koji sami izazivamo gasimo kofom vode, hajde da vidimo koja to konstruktivna rešenja možemo da primenimo i da se za njih kao građani zalažemo. Jedna reč - drveće.
Drvo ne troši struju, a hladi na više načina i daleko efikasnije nego bilo koji klima uređaj. Za njegove usluge potrebno je nešto zemljišta i prostora, seme i sadnice i potom briga i strpljenje dok ne porastu.
Kako i zašto drveće i zelene površine pružaju bolja i efikasnija rešenja od tehnoloških dostignuća savremenog čovečanstva?

Efekat drveća i zelenila na temperaturu u gradovima.
(Infracrveni snimak, Portland, SAD)

1. Hladovina - prvi i najočigledniji efekat je da drveće zaklanja sunce svojim krošnjama. Ono čuva nas i naše domove od direktnog sunca i toplotnog talasa. Ali, to može i suncobran ili nadstrešnica, zar ne? Pa, nije ni blizu toliko jednostavno...
2. Da li ste tokom letnjih vrućina probali da pokvasite šešir i stavite ga na glavu? Biljke svakodnevno povlače vodu iz zemljišta koja potom isparava sa listova, trošeći okolnu toplotu. Samo ovaj proces, evapotranspiracija, obara temperaturu u okolini drveta za oko 0,6 stepeni Celzijusa.
3. Pored kratkoročnog hlađenja, drveće deluje i dugoročno. Kroz fotosintezu usvaja deo sunčevih zraka, vezujući ugljendioksid u vidu šećera i skladišteći sunčevu energiju za svoj život. Ovaj proces je suprotan sagorevanju fosilnih goriva i pratećem pojačanju efekta staklene bašte oslobađanjem CO2.
4. Drveće se ne usijava preko dana, pa su noći u blizini drvoreda i parkova hladnije. Sa druge strane, materijali poput betona, čelika i asfalta skladište više toplote, kojom potom zagrevaju naše neposredno okruženje. Savršeno jasno - kao što se kamen na plaži usija više nego trava i greje dugo nakon zalaska sunca. Uz jednu veliku razliku - taj isti kamen je sada ugrađen u zidove naših domova.
5. Blisko postavljene visoke zgrade sputavaju vetar, i uopšte, strujanje vazduha. Ovakav skučen prostor dodatno zarobljava i toplotu i sunčeve zrake. Široke ulice i trgovi sa drvoredima, parkovi i blokovsko zelenilo omogućavaju odavanje toplote i refleksiju sunčevih zraka natrag u atmosferu.

Ako je toliko razloga "za", zašto nam drveće nestaje pod naletom betona?

Vratimo se na onih nekoliko pomenutih preduslova za drveće u našoj okolini. Prostor. Za zelenilo u gradovima potrebno je odgovorno planiranje prostora i njegove namene. Lokalni planovi kao što je Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. godine, postavljeni pre dugog niza godina, ne prate ekstremne klimatske pojave i izazove koje nam one donose. Štaviše, neobavezujuće smernice o zelenilu, nedosledno sprovođenje i naknadne izmene postojećih prostorno-planskih dokumenata po zahtevu privatnih investitora guraju živu gradskog termometra još po stepen na gore.

Šta to znači za nas?

Da svako drvo u neposrednoj okolini postaje važnije i vrednije za naš komfor nego sva parking mesta, tržni centri i druge tekovine savremenog potrošačkog društva.
Da se u okolnostima ograničenog prostora sve više sukobljavaju, sa jedne strane, potrebe i interesi građevinske industrije usmereni ka profitu, a opravdani radnim mestima, i, sa druge - interesi građana.
Da uz ovako sukobljene interese, bez praćenja planiranih izmena prostorno-planskih dokumenata i učešća građana na javnim raspravama ne možemo očekivati da će razvoj grada sam po sebi ići u pravcu u kom želimo.
Da ukoliko sada postavimo viziju našeg grada, možemo je dočekati i ostvariti za 20 godina. Prepoznavanje i razumevanje problema je jedan od prvih koraka ka tom cilju. 

Kratak vodič za kupovinu računara

Glavne “sporedne” stvari

Pre ili kasnije istekne i najduži vek trajanja računara. Mene je prvi računar služio odlično blizu 10 godina, uz zamenu hard diskova, napajanja (originalnog, “š” klase) i dodavanja operativne (RAM) memorije. A nije bio neki zmaj od mašine kada sam ga kupovao, niti sam pazio sa izborom komponenti. Tokom godina, počeo je polako da se greje, hard diskovi su riknuli zbog više temperature, ali i lošijeg napajanja, da bi na kraju otišla i matična ploča.

Kada konačno ode na pecanje, većina ide pravo u radnju kupi gotovu konfiguraciju ili samo prepusti prodavcu izbor komponenti. Međutim, ono o čemu većina kupaca, a ni prodavaca, ne vodi računa prilikom izbora računara, a posebno njegovih komponenti, jesu:

- potrošnja struje i efikasnost,

- zagrevanje, i

- buka,

što zajedno utiče na radni vek uređaja. Sve navedeno je tesno povezano. Što je manja efikasnost, buke i toplote je više. Buku stvaraju pokretni delovi računara - ventilatori, hard disk i CD/DVD, a posredno i sama konstrukcija kućišta. Izbor svake od navedenih komponenti utiče na nivo buke koja će dolaziti iz vašeg računara. Neefikasne komponente i veliki potrošači zahtevaju dodatno hlađenje, što rezultira dodatnom bukom. Sniženje buke i radne temperature, a veća efikasnost svake komponente produžava radni vek računara, a čini rad/razonodu prijatnijim.

Napajanje - ono što uglavnom podvale...

Prvo i osnovno je napajanje. Stabilnost rada komponenti i životni vek računara zavisiće od pravilnog snabdevanja strujom.

Sama potrošnja struje računara zavisiće od komponenti koje odaberemo i od efikasnosti napajanja. Efikasnije napajanje manje greje ceo računar, a ventilator manje radi. Kod nas se mahom prodaju i ugrađuju jeftina napajanja, koja su i niže efikasnosti - 60-80%. Što znači da napajanje za 1W struje koju pošalje u računar, ono potroši oko 1,6W, dok se razlika rasipa kao toplota i buka...

Stoga potražite napajanje sa nekom od sledećih oznaka efikasnosti:

Pri odabiru napajanja potražite model sa oznakom 80PLUS za preko 80% efikasnosti

Napajanje zajedno sa ventilatorom je jedan od glavnih izvora buke, pa obratite pažnju na veličinu ventilatora na napajanju i kućištu. Ventilatori od 12cm su znatno tiši od onih od 8cm, jer rade na manjem broju obrtaja.

Procesor

Ako pogledamo aktuelnu ponudu, ističu se Intel procesori Core i3, i5 i i7 koji troše neuporedivo manje struje od AMD procesora ekvivalentnih performansi. To znači manji račun za struju, manje zagrevanje računara (i duži radni vek), ali otud i cena od oko 130€ za najjeftiniji i3 procesor.

Grafička kartica

Uz neki od gorepomenutih procesora, integrisana grafička kartica je sasvim dovoljna. Drugim rečima, nema potrebe za zasebnom stavkom u konfiguraciji, matična ploča i procesor će zajedno vršiti njenu ulogu. Ako se kasnije ukaže potreba, naknadna nadogradnja je krajne jednostavna. Zasebne “jake” grafičke kartice mogu biti i najveći potrošači struje u računaru, pa ujedno i izvor toplote.

SSD (Solid State Drive), umesto HDD

Relativno novi tip diskova koji polako zamenjuju klasične hard diskove. Rade slično USB fleš memoriji. Nemaju pokretnih delova, tihi su, brži*, sigurniji, troše manje struje i imaju duži radni vek. Cena je još uvek viša, ali se sada SSD od 250gb (više.nego dovoljno za osnovnu upotrebu) može naći i za 60-70€. Arhivu fotografija, video snimaka i muzike možete čuvati na dodatnom internom ili eksternom HDD, kakav mnogi od vas verovatno već poseduju.

*računar sa Windows 10 operativnim sistemom, i3 procesorom i SSD diskom se potpuno podiže i spreman je za korišćenje za svega 20-ak sekundi!

CD/DVD uređaj

Kada ste poslednji put koristili CD/DVD na Vašem računaru? Da li Vam je uopšte potreban?

Ako ipak jeste, zašto dati 15-20€ za novi, samo da biste jednom mesečno ili čak manje učitali ili narezali po CD ili DVD? Ako su na starom računaru SATA priključci (u prevodu - nema starih širokih sivih traka), ispravan CD/DVD-RW možete iskoristiti za novi računar, jer takvi konektori “pašu” i na nove matične ploče (sa brzim SATA3 priključcima).

Levo: stari ATA kabl, desno: SATA kabl.

A šta sa starim računarom?

Imate nekoliko opcija:
- Ukoliko je sve ispravno i nije potpuno prevaziđen, poklonite računar nekome kome treba i kome će biti koristan. Za to postoje brojne lokalne opcije poput ove.

- Ukoliko je računar kompletan ali neupotrebljiv, a imate i drugog elektronskog otpada u domaćinstvu, kontaktirajte SET reciklažu. U okviru “Keš za treš” akcije dolaze na adresu i preuzimaju uređaje, i za to i plaćaju - u slučaju računara sa tastaturom, simboličnih 280 dinara. Ako mislite da vredi više, oprobajte se na Limundo aukciji

- Ako su samo neki delovi ispravni, postavite ih na aukcije na Limundo, početna cena 10 dinara, pa za koliko se proda - proda. Ukratko, onaj ko ponudi najvišu cenu, pobeđuje. Možda nekom deo dobro dođe, a vi ćete uštedeti novac za kupovinu novog računara. Ostalo, na reciklažu. Zagađenje životne sredine se dešava polako, računar po računar. Isto tako se i sprečava. Primera radi, u Novom Sadu elektronski otpad možete predati UG “Komšija”.