Iz ugla sek-si sakupljača
Verovatno ste prošle godine imali prilike da, u medijima ili uživo, vidite prizore sa Keja koji su svakog ranog jutra ostajali za okupljenom mladeži od prethodnih (Exit) noći.
Videvši prizore gomile smeća iznova i iznova, podelio sam ih na svom zidu uz negodovanje. I tako u jednom od komentara budem pozvan da, ako mi toliko smeta, ličnim primerom podstaknem na promenu i i sam pomognem "Čistoći".
Zašto da ne?
Uz papir na prsima sa natpisom "Nije teško biti fin" na tri jezika, spreman džak kesa i entuzijazam da promenim svet u malom - zaputim se na Kej, u sam epicentar zbivanja - atrijum kod spomenika žrtvama racije.
Odmah po dolasku bilo je jasno da bi mi trebala pomoć još dvadesetak volontera za pravi efekat na ljude, ali to nije bio razlog da odustanem. U masi mladih ljudi, većinom iz Srbije, pronašao sam i meni poznata lica u koja sam imao poverenja da će svoje otpatke pokupiti za sobom.
Da pređemo na stvar, tj. smeće.
Pored svih (novo)postavljenih kanti i kontejnera, celu noć na skupljanju smeća radilo je šest radnika "Čistoće", i nekoliko "seksi" sakupljača. Ali avaj, smeća je i dalje bilo svuda unaokolo i samo se gomilalo. To veče nije bila prevelika gužva, kontejneri nisu bili puni - niti oni u samom atrijumu, niti podzemni na 50-100 m odatle, prekoputa ulice kraj najbliže prodavnice. Od pet okupljenih grupica, četiri bi svoje smeće samo ostavilo za sobom i otišlo. Po pločniku, stepenicima i nasipu - kese, kesice, kutije od cigareta, opušci, flaše, čaše, limenke, tetra-pakovi od sokova, nepopijeno piće - u flašama i čašama, pa čak i nenačeto - 3 limenke piva, jedno unuče votke, 2 energetska pića, pola flaše domaće šljivovače, pola flaše roze vina i ostalog, načetog, nepopijenog, nepopušenog (1 dl rezanog duvana :) ) i ostavljenog na Keju... Iako je odmah do atrijuma slivnik od česme u koji svako može odliti višak pića i flašu/čašu potom baciti u kontejner.
Simpatična je ta nedovršena misao koja možda nekima prolazi kroz glavu - da će neki neznanac uzeti i popiti sumnjivu načetu flašu u mraku. Da li biste vi sami to učinili? (izuzev, možda, one domaće šljivovice...)
Bilo je raznih svinjarija na pomolu poput plastične čaše pune soka i opušaka, ostavljene na nogometini u mraku.
Za to vreme, jedan gari, uz bicikl sa velikom prikolicom, sakuplja, sve razdvaja i posle vozi. Kaže - čisti Kej već sedam godina unazad. Ne zalazi u atrijum kod spomenika dok se ljudi ne raziđu, samo sakuplja uz ogradu. Već dve noći za redom spava u parku, ne stiže kući. Novac? Biće dovoljno tek da opravi bicikl. 1 limenka = 1 dinar. Velike flaše od votke = po 7 dinara, ali brzo popune prikolicu, kabaste su i teške kao tuč. Za kilogram PET ambalaže nisam čuo koliko je, ali jedna flaša sigurno ne izađe ni izdaleka blizu dinar. Ako niste i sami nekad probali, nemate predstavu koliko je rada potrebno za svaku usvinjenu limenku.
Inače, po sličnom principu se sav otpad u Novom Sadu razdvaja, navodno, ručno u postrojenju "Čistoće" na gradskoj deponiji.
Odlučujem da ipak zađem u masu. Na pločniku su u krugovima okupljene grupe mladih.
Početkom večeri, kako priđem nekoj od njih i pitam imaju li nešto da bace, bude i revnosnog prikupljanja otpadaka na predaju. Reakcije su do oko 23h bile izuzetno pozitivne, uz pohvale i odobravanje, ponude pića... (nepristojnih ponuda nije bilo, reciklaža ipak nije seksi)
Ali primetiću i da niko nije ustao i priključio se, pomogao. Da li bi bilo previše da očekujem? Razumem, nisu zato došli.
Sa druge strane, nisam dobio batine. :) Dobio sam jedan komentar "Budi fin, i pomeri se!" od nabildovanog momka koji je bio jako nestrpljiv da prođe kroz gužvu - na šta sam se samo hitro sklonio uz "Izvini" i "Izvoli".
Posle 23h, masa se polako počela razilaziti, zaputila se ka Tvrđavi, ostavljajući sve više smeća za sobom na keju. Nije više imalo efekta prilaziti preostalim posetiocima, dok svuda okolo zvrji krtog. U to doba noći već postaju malko previše pijani za razgovor, džangrizavi, blago dezorijentisani i možeš samo da prođeš između i pokupiš. Ako te i skontaju u polumraku - za njih si radnik "Čistoće" koji je tu da skuplja njihovo smeće.
Sa sitnim noćnim satima vidno su rasli i izgledi za verbalne i druge napade, pa sam se na vreme povukao. Ujedno umoran od nošenja smeća - ukupno oko 4 džaka prethodno razdvojenih, izpražnjenih i sabijenih flaša, limenki i svega ostalog.
Osim nekoliko prijatelja koji bi mogli da posvedoče i jedne fotografije koja nije stigla do mene ni javnosti, ostaje samo da mi verujete na reč. Ili, da probate i sami. Zašto da ne?
Pa da zaključimo:
Za one kojima je potrebno i dovoljno samo skrenuti pažnju, tu je edukacija.
Ipak, za sve vas koje nije briga ili kažete da je razumljivo da pijan čovek ne obraća pažnju da li i gde baca smeće, jer je neko plaćen da ga pokupi - kazna je sasvim prihvatljiva. Šta prihvatljiva?! Obavezna! Kao i u bilo kojoj drugoj situaciji i okolnosti.
Uopšteno gledano, kada neko pod dejstvom alkohola narušava javni red i mir, ugrožava bezbednost sugrađana, nasilan je, nedajbože izazove saobraćajnu nesreću, ili na bilo koji drugi način prekrši zakon ili propis - alkoholisano stanje je pre otežavajuća okolnost.
Složićete se da je primereno da postoji kazna za bacanje otpadaka van za to predviđenog mesta. I gle čuda, postoji - za takvo postupanje u Novom Sadu predviđena je kazna od 8.000 dinara. Stoga, nema problema, napijte se, ostavljajte svinjac za sobom, ali takva "privilegija" će vas koštati još po 8 crvenih, svako veče. Kao što dodatno angažovani radnici koštaju sve građane Novog Sada i kao što čišćenje trajnih posledica nečijih svinjarija na javnom mestu takođe košta. O onim nematerijalnim da ne govorim.
Budimo fini, lepo je.
