Ladovina

Ovih paklenih letnjih dana naišao sam na naslov: "Na Štrandu i bazenima jedini spas od vreline u Novom Sadu". Ovakve i druge slične poruke građanima Novog Sada mediji ponavljaju kao mantru. Zašto, i da li uopšte ovaj nesnosni požar možemo gasiti jedino gnjuranjem pod vodu?

Savremeni gradovi predstavljaju "ostrva vreline" (Urban heat islands)

Gde nam je sve postalo toliko pakleno toplo? Za one koji tokom leta sve češće samo beže iz jednog u drugo klimatizovano utočište snižavajući pritom termostat “da brže oladi”, najveći šok su svakako ulice grada.
Nesumnjivo je da letnje vrućine i na ovim prostorima postaju sve češće i žešće, što potvrđuju i brojni oboreni rekordi tokom poslednje decenije. Ne zalazeći ovom prilikom u globalne promene klime, njene uzroke i pravce, koliko zapravo mi sami utičemo na klimu našeg najbližeg okruženja?

Najbolji pokazatelj promena klime u gradu u odnosu na okolne ruralne i prirodne predele je temperatura iznad tla (1,5-2 m). Noću, razlika u ovoj temperaturi u velikim gradovima i susednom, okolnom području može biti i 12 stepeni! Glavni uzroci pojave takvih “urbanih ostrva vreline” (urban heat islands) su sasvim očigledni - na prvom mestu manjak zelenila, zatim materijali koji se koriste za gradnju u urbanim sredinama (beton, asfalt, čelik i dr), organizacija prostora (visoke zgrade, tesne ulice), veštački izvori toplote i brojni drugi. Sve navedene uzroke proizvodimo mi sami, ali isto tako možemo i da ih uklonimo ili svedemo na manju, podnošljivu meru.

Umesto da bežimo od problema i toplote, i požar koji sami izazivamo gasimo kofom vode, hajde da vidimo koja to konstruktivna rešenja možemo da primenimo i da se za njih kao građani zalažemo. Jedna reč - drveće.
Drvo ne troši struju, a hladi na više načina i daleko efikasnije nego bilo koji klima uređaj. Za njegove usluge potrebno je nešto zemljišta i prostora, seme i sadnice i potom briga i strpljenje dok ne porastu.
Kako i zašto drveće i zelene površine pružaju bolja i efikasnija rešenja od tehnoloških dostignuća savremenog čovečanstva?

Efekat drveća i zelenila na temperaturu u gradovima.
(Infracrveni snimak, Portland, SAD)

1. Hladovina - prvi i najočigledniji efekat je da drveće zaklanja sunce svojim krošnjama. Ono čuva nas i naše domove od direktnog sunca i toplotnog talasa. Ali, to može i suncobran ili nadstrešnica, zar ne? Pa, nije ni blizu toliko jednostavno...
2. Da li ste tokom letnjih vrućina probali da pokvasite šešir i stavite ga na glavu? Biljke svakodnevno povlače vodu iz zemljišta koja potom isparava sa listova, trošeći okolnu toplotu. Samo ovaj proces, evapotranspiracija, obara temperaturu u okolini drveta za oko 0,6 stepeni Celzijusa.
3. Pored kratkoročnog hlađenja, drveće deluje i dugoročno. Kroz fotosintezu usvaja deo sunčevih zraka, vezujući ugljendioksid u vidu šećera i skladišteći sunčevu energiju za svoj život. Ovaj proces je suprotan sagorevanju fosilnih goriva i pratećem pojačanju efekta staklene bašte oslobađanjem CO2.
4. Drveće se ne usijava preko dana, pa su noći u blizini drvoreda i parkova hladnije. Sa druge strane, materijali poput betona, čelika i asfalta skladište više toplote, kojom potom zagrevaju naše neposredno okruženje. Savršeno jasno - kao što se kamen na plaži usija više nego trava i greje dugo nakon zalaska sunca. Uz jednu veliku razliku - taj isti kamen je sada ugrađen u zidove naših domova.
5. Blisko postavljene visoke zgrade sputavaju vetar, i uopšte, strujanje vazduha. Ovakav skučen prostor dodatno zarobljava i toplotu i sunčeve zrake. Široke ulice i trgovi sa drvoredima, parkovi i blokovsko zelenilo omogućavaju odavanje toplote i refleksiju sunčevih zraka natrag u atmosferu.

Ako je toliko razloga "za", zašto nam drveće nestaje pod naletom betona?

Vratimo se na onih nekoliko pomenutih preduslova za drveće u našoj okolini. Prostor. Za zelenilo u gradovima potrebno je odgovorno planiranje prostora i njegove namene. Lokalni planovi kao što je Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2021. godine, postavljeni pre dugog niza godina, ne prate ekstremne klimatske pojave i izazove koje nam one donose. Štaviše, neobavezujuće smernice o zelenilu, nedosledno sprovođenje i naknadne izmene postojećih prostorno-planskih dokumenata po zahtevu privatnih investitora guraju živu gradskog termometra još po stepen na gore.

Šta to znači za nas?

Da svako drvo u neposrednoj okolini postaje važnije i vrednije za naš komfor nego sva parking mesta, tržni centri i druge tekovine savremenog potrošačkog društva.
Da se u okolnostima ograničenog prostora sve više sukobljavaju, sa jedne strane, potrebe i interesi građevinske industrije usmereni ka profitu, a opravdani radnim mestima, i, sa druge - interesi građana.
Da uz ovako sukobljene interese, bez praćenja planiranih izmena prostorno-planskih dokumenata i učešća građana na javnim raspravama ne možemo očekivati da će razvoj grada sam po sebi ići u pravcu u kom želimo.
Da ukoliko sada postavimo viziju našeg grada, možemo je dočekati i ostvariti za 20 godina. Prepoznavanje i razumevanje problema je jedan od prvih koraka ka tom cilju.