Pravedni telefon - rešenje za sve probleme?

Pre par godina sam u potrazi za nekim održivijim rešenjem u svetu mobilnih telefona naišao i na Fairphone. U pitanju je telefon kompanije koja teži odgovornosti prema životnoj sredini i društvu, sa boljim uslovima rada prilikom proizvodnje sirovina za uređaj koji lako možete sami popraviti zamenom delova.

Fairphone - modularni uređaj koji možete sami popraviti zamenom delova.
(foto: Tobias Isakeit, CC BY-SA 3.0)

Ako govorimo o hardveru, šta je ono što se prvo pokvari na telefonu? Ekran ili baterija. Baterija je uglavnom izmenjiva i kod drugih uređaja, a ekran je lako zaštiti folijom/staklom i futrolom.

Koliko brzo i lako odbacujemo uređaje?

Pod pretpostavkom da smo uspeli da se izborimo sa gubljenjem i potapanjem uređaja, lomom ekrana, pomodarstvom i željom za poslednjim gedžetom, zašto onda menjamo telefone?

Zbog "zakucavanja", manjka prostora za aplikacije i izostanka apgrejda na noviju verziju Androida koja bi podržavala aplikacije koje koristimo.

Da li se Fairphone kao uređaj onda značajno razlikuje od drugih? Pa ne baš. Neodrživost pametnih telefona generiše stalna nadgradnja softvera (OS i aplikacija), koji postaje sve zahtevniji u pogledu hardvera, iako se osnovne funkcionalnosti aplikacija koje najviše koristimo ne menjaju suštinski.
Čak i ako se proizvođač odluči da zadrži neki model duže na tržištu i u upotrebi, obezbeđivanje nadgradnje Android verzije košta (proizvođači komponenti nakon nekog vremena prestaju da pružaju podršku za novije verzije Androida):

Fairphone 1 (2013) je ostao bez nadgradnje na Android 4.4.

Fairphone 2 (2015) je ostao na Android 7 verziji, bez nadgradnje na Android Pie (koji u koristi nešto manje memorije za sam OS).
Fairphone 3 (2019) se isporučuje sa Android Pie (9), ali se ne zna kada i da li će biti nadgradnje na verziju 10.

Ako pogledamo godine izlaska Fairphone modela, vidimo da i "obični" uređaji bez modularnih komponenti mogu da traju godinama kao i Fairphone. Ali im pre toga softver svima dođe glave. Primera radi, Motorola Moto G iz 2013. i dalje radi odlično, ali nema dovoljno prostora (model sa 8GB memorije) za aplikacije, koje postaju i sve zahtevnije. Telefon iako u potpunosti funkcionalan, postaje neupotrebljiv. To nije i ne može biti prihvatljivo.

Neko, poput Android developera, bi mogao reći da je to sasvim normalno, kao u slučaju desktop/laptop računara. I da je razvoj poželjan. Predstavnici kompanije Apple nedavno su istakli da im sve češća odluka korisnika da odlože prelazak na najnoviji model pravi problem, u prihodima naravno. "Pametni" telefoni dostigli su računare po performansama, dok im je upotrebni vek (bez podrške za OS) višestruko skraćen, na svega par godina, ili manje.

I tu dolazimo do suštine - cilj IT industrije je rast i razvoj, jer tobože počiva na neograničenim resursima. Netačno. Granice rasta postoje. I IT počiva na hardveru i energiji, koji stalno trošimo, otpisujemo i odbacujemo kao da su neograničeni. I Fairphone, iako vizionarski korak napred koji otvara mogućnosti, postaje žrtva ovog pristupa.

Kako onda doskočiti ovom izazovu održivosti? Pročitajte uskoro na blogu "Da nam glava radi" o mogućim koracima koje sami možemo preuzeti .