Trg u oku

Svedoci smo mnogih rekonstrukcija trgova i uređenja drugih javnih prostora u Srbiji i revolta građana koji ih prati. Ne zalazeći ovom prilikom u mnoge važne aspekte poput cene, kvaliteta, izbora izvođača radova, idejnih rešenja, zadržaću se samo na jednom.

Suštinski koncept trga. Kako reče arhitektica u nedavnom članku na portalu Gradnja.rs: "Trg je po definiciji bez drveća".

How to fit a tree in a square? (Kako uglaviti drvo u trg/kvadrat?)
(Makao, Kina)

I dok cupkam po vrelom asfaltu ili drugoj kamenoj ploči usijanog trga na leto, ova definicija me svom vrućinom udara u glavu. Ne znam šta se dešava u glavama  arhitekata i projektanata ako ikada posete svoja dela kad upekne zvezda? Nadam se da se u njima ipak zakuvava oštrija promena kursa od postavljanja mobilnog zelenila na trgove.

I laiku je jasno da otvoren prostor trga ima niz prednosti, zbog kojih i jeste toliko široko zastupljen kao rešenje za organizaciju urbanog tkiva. On omogućava ispoljavanje lepote okolnih zdanja i umetničkog izraza arhitekata i drugih stvaralaca jednog grada. Pritom budi poseban estetski doživljaj kod posetilaca i prolaznika. Pruža mogućnost osećaja zajedništva tokom dočeka novogodišnje noći ili skupa podrške sportistima.

U doba korone ovih dana imamo posebnu potrebu da pobegnemo iz pećina naših zgrada, čije klance trgovi treba da razbiju. Povrh toga što javnih prostora u gradovima Srbije nema ni blizu dovoljno za fizičku distancu, doživljaj trga bez hladovine krošnji više nije toliko prijatan koliko je mogao biti pre 30-40 godina. Ovakav, ogoljeni trg više ne odgovara potrebama i uslovima savremenog društva. Za početak, tu su globalni temperaturni trendovi poslednjih decenija i drastično pogoršanje mikroklimatskih uslova u gradovima. Postojanje brisanog prostora u gradu nije više prihvatljivo.

Pored vrelina, postoji i druga, naizgled manje praktična, ali jednako suštinska implikacija ogoljenih trgova. Kao što su trgovi glavne tačke okupljanja i cirkulacije građana javnim prostorom grada, tako su gradovi mesta koncentracije moći, donosioca odluka, nosioca ideja. Većina svetskog stanovništva danas živi u gradovima. Poimanje prostora u njima može imati presudan uticaj na naš odnos prema prostoru van njih i način na koji upravljamo prirodnim i poluprirodnim pejzažima i resursima. Na to koliko prepoznajemo i čuvamo prirodno okruženje. Ako naše glavno mesto okupljanja definišemo kao ogoljenu kamenu pustinju, to nas može navesti da 1) potražimo hlad na nekom drugom mestu, i 2) to mesto hladovine poželimo da učinimo prepoznatljivim i "sigurnim" okruženjem - sa manje stabala i više betona.

Recimo da ga pretvorimo u kafe-restoran sa suncobranima?

A nije samo do hladovine, već i kupovine. Istraživanja ukazuju da su građani skloniji da kupovinu ili druge aktivnosti obave na trgovima sa drvećem, nego na onim bez. 

Ne čudi onda što u nagrađenim (ali ne i obavezujućim) rešenjima za rekonstrukciju Trga Slobode i većeg dela centralnog gradskog jezgra u Novom Sadu, u simulacijama sve naizgled vrvi od drveća. Ovakve slike su između ostalog sigurno odraz i sve glasnije i jasnije artikulisanih potreba građana:

Prva nagrada na konkursu 2018. godine nije i
obavezno rešenje za projektante.

Zato je važno da planeri, donosioci odluka, projektanti i arhitekte osluškuju potrebe građana kada oblikuju zajednički životni prostor. Model odnosa prema neposrednom okruženju se na duge staze odražava ne samo na naše dvorište već i na celu zemlju. Ako želimo drvo u šumi, napravimo mesta za drveće na trgu. Ako nam prija pejzaš zelene gore ili obale reke, ostavimo utkane njihove elemente u urbanom prostoru.

Da, želimo mesto za drveće u našim gradovima i na našim trgovima. U definiciji i uživo.